Novak izgubio final

Borio se Novak Đoković kao lav, pružio nam je periode nadahnutog, briljantnog tenisa, ali to nije bilo dovoljno. 

Surova istina septembra 2013. godine glasi – Rafael Nadal trenutno je najbolji teniser na svetu.

Mozak Španca tokom meča radio je kao sat, svaka strateška odluka koju je doneo bila je ispravna, a u prelomnim momentima igrao je kao mašina – matematički tačno i sa ogromnom količinom samopouzdanja.

Pred meč u Njujorku, Đoković je izgubio pet od šest mečeva sa Nadalom. Psihički, “loptica je bila u njegovom terenu”, na njemu je bilo da nešto promeni, baš kao što je Španac to učinio posle niza od sedam poraza.

I Novak je pokušao. Pre svega, ranije nego u ‘relijima’ u njihovim prethodnim mečevima napadao je insajd-aut forhendom u Nadalovu forhend stranu. Neretko nije čekao da se poen razvije, nego je već posle tri-četiri udarca menjao stranu. Tako je ostavljao Nadala u dilemi koju će stranu i kada izabrati. Takva, za neke možda i neznatna promena plana donela mu je mnogo poena i predstavlja ohrabrenje pred naredne mečeve.

Druga stvar jesu izlasci na mrežu, i to u situacijama kada se računa da volejom treba da se odradi dobar deo posla, a ne samo da se rutinski okonča izgrađen poen. Iako je Novak odigrao nekoliko izuzetnih voleja, jasno je da mu taj deo igre nikada neće biti ubojito oružje – igra na mreži nije mu prirodna i problematičan mu je izbor trenutka za juriš napred.

Đoković je osvojio 22 od 36 poena na mreži (61%), Nadal ga je devet puta uspešno ‘prošao’ i može se zaključiti da ta taktika nije dala rezultate. Nekada je bolje držati se onoga što je dobro i to učiniti još boljim, nego tražiti prostor za poboljšanje tamo gde ga nema previše.

Koji su uzroci Novakovog poraza? Prvi i najvažniji jeste izvanredna igra Nadala.

Umereno agresivnom igrom Španac je dobio prvi set, ali od sredine drugog do kraja trećeg dubokim Novakovim udarcima bio je potisnut daleko iza osnovne linije.

Videvši da u tom intervalu meča nema previše šansi u razmenama sa osnovne linije, Nadal je uložio svu snagu u prvi servis. Tokom turnira bilo je mnogo priče kako Rafa sada više traži preciznost od jačine u svom servisu, ali njegov sportski instinkt osetio je idealan trenutak da to promeni – sredinom trećeg seta, presudnog za ceo meč.

Đoković jeste došao do tri vezane brejk lopte u devetom gemu, ali to je učinio zato što poseduje najbolji ritern na svetu (neki kažu i u istoriji), a ne zato što je Španac slabo servirao.

A način na koji se Nadal izvukao iz, za većinu bezizlazne situacije bio je impresivan. Slajs-servis i viner forhendom, kombinacija kojom je mučio Novaka tokom celog meča, zatim je mentalno izdržao napornu razmenu i dočekao Đokovićevu grešku, a na trećoj brejk lopti odservirao je as od oko 200 kilometara na sat na T liniju. I to sa strane na kojoj u 90% važnih poena gađa slajs servis u bekhend suparnika.

“Nema strategije na brejk loptama. U tim situacijama svodi se na intuiciju, na osećaj u trenutku, da odigram odlučno i da izaberem pravu opciju“, rekao je Nadal.

Tokom celog meča Rafaela je slušao njegov zaštitni znak – forhend paralela. Njome je iskoristio set loptu u trećem setu, napravio brejk u četvrtom, ali i terao Novaka na konstantnu dilemu da li mu je bekhend dovoljno prodoran.

Kada bi jednom preuzeo kontrolu, Nadal bi je zagrizao poput pit bula i ne bi je puštao. Način na koji je Španac dobio četvrti set mogao je da bude način na koji je Novak dobio treći. Bio je Đoković u naletu posle osvajanja drugog seta, pustio je ruku, hvatao loptice u penjanju i birao je strane perfektno.

“Tada je Novak igrao neverovatno. Kada je na tom nivou, nisam siguran da iko može da ga zaustavi. Znao sam da je važno da zaostanem samo jedan brejk, dupli bi bio kraj. Pokušao sam da ostanem koncentrisan, da se borim za svaku lopticu i da čekam svoje trenutak“, kaže Nadal.

Vodio je Novak 2:0 u trećem setu, posle izvanrednog riterna uzviknuo je „dobar!“ i imao je brejk loptu koja je imala težinu set lopte. Razvio se još jedan dug poen i Đoković je poslao lopticu u aut. To je bila jedna od tačaka na kojoj je dvoboj mogao drugačije da se prelomi.

“Razočaravajući je način na koji sam izgubio treći set, posebno jer sam u prvih četiri-pet gemova diktirao igru. Ali sve je moja krivica. Pravio sam neiznuđene greške forhendom i dva puta sam izgubio servis kada nije trebalo“,izjavio je Đoković.

Ako je za igru sa Vavrinkom kritika bila i više nego poželjna, Đoković sada ne bi trebalo da bude toliko strog prema sebi, bar ne kada je treći set u pitanju. Kao što je tačno rekao kolega novinar u svom pitanju: „Nikada nisam video da neko tako dobro odigra set, a da ga ipak ne osvoji“.

Jedina greška koju je Đoković napravio u trećem setu, a da se može pripisati stegnutoj ruci, jeste pri rezultatu 5:4 za Nadala i 30:30. Tada je odservirao sjajno na T liniju, Nadal je lopticu vratio blizu linije, ali ne duboko, a Đoković je lagan forhend poslao u mrežu. Očekivao je servis-viner. I ko može da ga krivi?

Sve ostalo, ceo taj treći set igrao se po Novakovim uslovima, uslovima pod kojima je Đoković ranije dobijao Nadala. On je diktirao poene forhendom, on je menjao ritam po želji, a Španac je bio u defanzivi.

Brejk lopta u trećem gemu trećeg seta bio je rezonski promašaj – takva igra donela mu je rezultat i tako je trebalo i da nastavi. Sada nije ušlo. Na one tri brejk lopte u devetom gemu Nadal je, kao što smo već konstatovali, odigrao dva savršena poena, a na trećem je Đoković poslao lopticu forhendom u vrh najvišeg dela mreža. Nijanse.

„Tada se momentum promenio. Od 0:40odigrao je nekoliko sjajnih poena, mislima da tada nisam ništa pogrešno uradio. On je zaradio te poene, svaka mu čast. Trebalo je da iskoristim mentalnu prednost koju sam imao od sredine drugog do kraja trećeg seta. Trebalo je da realizujem prilike koje su mi se ukazale, nisam to učinio i na kraju nisam zaslužio da pobedim“, bolno realan bio je Đoković.